Blog

Ritejl parkovi za novo doba:

Novi sadržaji, modernizacija i ekologija kao recept za uspeh

Zatvoreni šoping centri i njihovi zakupci pretrpeli su veći udar na poslovanje u odnosu na otvorene koncepte (ritejl parkovi) tokom pandemije, naročito u vreme kada je na snazi bilo potpuno zatvaranje tzv. lock down ili skraćeno radno vreme objekata. Danas i u našoj zemlji postaje uobičajeno da se kupci sve više okreću novim trendovima, prihvataju tehnologije i prelaze na poručivanje robe preko interneta, što dodatno utiče na menjanje koncepta poslovanja ovih centara.

O tome kako su tržni centri i ritejl parkovi poslovali u Srbiji tokom prethodnog perioda koji je obeležila pandemija razgovarali smo sa lizing menadžerkom u Novaston Asset Management-u Olgom Vlahović koja ima dugogodišnje iskustvo na značanim projektima kao što su Ušce SC, Immo centar, Mercator i STOP SHOP retail parkovi.

„U proteklom periodu suočeni sa pandemijom COVID-19, videli smo kako je poslovati u okviru tržnih centara i retail parkova u novonastalim uslovima, sami tim i naučili kako je to živeti van zone komfora. U početku, potrošači su se bezbednije i sigurnije osećali prilikom kupovine u ritejl parkovima nego u šoping centrima, pre svega zahvaljujući parkingu na otvorenom i velikim radnjama u kojima je lakše držati distancu i primenu svih propisanih mera zaštite. Vremenom smo se svi prilagođavali novim uslovima poslovanja i komunikacije, što je uticalo na velike promene i u navikama samih potrošača. Vlasnici i zakupci prostora posvetili su značajnu pažnju higijenskim uslovima, kako bi posetiocima pružili priliku za „bezbedan šoping“, a investiralo se i u unapređenje kvaliteta prostora i vazduha. Građani i pored poštovanja svih preventivnih mera imaju potrebu za kupovinom, tako da se trend uspešnog poslovanja u ritejl segmentu nastavlja.“

Da li postoji još prostora za razvijanje ovog sektora u Srbiji ili je već primetno zasićenje?

„Srbija je u prethodnom periodu doživela veliki rast izgradnje šoping centara i ritejl parkova, gde imamo i dalje određenu potrebu za širenjem. Investitori se okreću ka ritejl parkovima u manjim gradovima koji su im, između ostalog, interesantni zato što njihova izgradnja iziskuje manje sredstava, može se izvesti u relativno kratkom roku i kroz nekoliko faza. Manja mesta prvenstveno imaju potrebu za ovakvim projektima kako njihovi stanovnici ne bi morali da gravitiraju ka većim gradovima da bi obavili šoping. Novine koje donose ritejl parkovi doprinose razvoju i poboljšanju celokupne slike sredine u kojoj živimo. Ti centri su tako postali tačka socijalnog okupljanja mladih, kao i primarno mesto posete radi zadovoljavanja neophodnih potreba savremenog načina života i potreba potrošača srednjih generacija (potez mikrolokacije 30-45 minuta vožnje). Neizostavni mnogobrojni kulturni događaji, koncerti, tematski dani i vikendi, dodatno doprinose širenju pozitivne slike ne samo tog grada, već i dela regiona u kome se nalazi. Trend da i u „našoj sredini“ postoji nešto novo i održivo baš kao i u velikim gradovima jeste aktuelan u celoj Evropi. Miks zakupaca i prilagođen koncept svakog ritejl parka sa pratećim delatnostima imaju primarnu namenu „leisure & fun“, dok je sekundarni akcenat na maloprodaji. Svakako treba imati na umu da onog trenutka kada tržište počne da ispunjava svoj potencijal, treba obratiti pažnju da ne dođe do njegovog zasićenja, samim tim osigurati da nas ne zadesi situacija pojedinih susednih zemalja gde je došlo do opterećenja tržišta maloprodaje i zatvaranja novih investicija u ovom sektoru.“

Koje novine i trendovi nas očekuju u 2022. godine kada je reč o tržnim centrima i ritejl parkovima?

„Neke procene svetskih stručnjaka sugerišu da će onlajn trgovina, sa Amazonom na čelu, dovesti do potpunog nestanka tradicionalnog šopinga, tako da tržni centri nastoje što više da privuku potrošače nudeći nove sadržaje koje internet nije još zaposeo u potpunosti. Pored toga što kupovina „iz fotelje“ u Srbiji još uvek nije uzela toliki zamah, investitori tržnih centara se takoreći nadmeću između sebe u ponudi društvenih sadržaja koji još nisu viđeni u našoj zemlji, kao što je postavka pozorišne scene sa predstavama u okviru šoping centra. S druge strane, kod ritejl parkova imamo situaciju da će se, pored samog prostora određenog za kupovinu, sve više voditi računa o ekologiji kroz korišćenje obnovljivih izvora energije. Određeni objekti će biti u skladu sa zelenom agendom naše države, što znači da će biti energetski potpuno samoodrživi. Ekološki čistu energiju obezbeđivaće solarni paneli kao dovoljan izvor energije za ceo centar, odnosno za formiranje sopstvenog nezavisnog energetskog sistema. Takođe, vlasnici šoping centara sve više primenjuju uvođenje punjača za električne automobile što je u skladu sa globalnim i državnim strategijama za ublažavanje negativnih uticaja na životnu sredinu.“