Blog

„Nova normalnost“ na tržištu nekretnina – uticaj COVID-19 krize

Marija Urban, Menadžer za biznis planiranje

Iako je na početku krize postojala bojazan da će ekonomski oporavak biti težak, mukotrpan i dug, to se nije desilo. Proizvodnja je na globalnom nivou već sredinom 2021. godine premašila nivo iz 2019, dok se nivo zapošljavanja ubrzano penje početkom 2022. godine. Uprkos negativnim pretpostavkama sa početka pandemije, tržište komercijalnih nekretnina je u prethodne dve godine pokazalo visok stepen otpornosti i odličnu sposobnost prilagođavanja trenutnim uslovima.

Segment tržišta nekretina koji se sreo sa najvećim izazovima širom sveta jeste hotelijerski sektor. Značajan pad prihoda i profita uz konstantne izazove u smislu pokrivanja troškova zakupa i tekućih dugovanja obeležili su 2020. i 2021. godinu, uz nastavak istog trenda. Mnogi hotelijeri su se suočili sa izazovima promene namene prostora, smanjenja operativnog snabdevanja uz povećanje efikasnosti, ubrzavanje inovacija i dokapitalizacije, uz posebnu koncentraciju na smanjenje troškova, fokusiranje na potrošača, konsolidaciju i kapitalna ulaganja.

Kapacitet za brzo prilagođavanje promenama na tržištu i stremnja ka maksimiziranju fleksibilnosti pokazali su se kao glavno oružje za preživljavanje kompanija

Drugi po redu sektor tržišta nekretnina za koji su prognozirani značajni gubici na početku pandemije je sektor poslovnog prostora. Sada, već dve godine pod pandemijskim uticajem evidentno je da potražnja za poslovnim prostorom ne jenjava, uprkos iznenadnoj pojavi trenda rada od kuće, što ukazuje na to da je ovaj trend ipak kratkotrajnog efekta. Smanjenje procenta zauzetosti poslovnih prostora je više posledica naglog porasta ponude na tržištu, nego smanjenjem potražnje, a trenutni trendovi idu u smeru njegove stabilizacije.

Primera radi ponuda kancelarijskog prostora u Beogradu je u 2021. godini uvećana za 11% u odnosu na 2020. I to pretežno projektima A klase, dok se u 2022. očekuje završetak pet novih velikih projekata u prestonici.

U sektoru maloprodaje, evidentno je preusmerenje investitora na koncept maloprodajnog parka koji se u prethodne dve godine pokazao kao sigurniji vid investicije, usled same otvorene koncepcije projekta, koja je podložnija usklađivanju sa epidemiološkim merama, u odnosu na zatvorene tržne centre. O tome govori i podatak da su tokom trećeg talasa krize krajem 2020. godine i početkom 2021. otvoreni centri neometano poslovali, dok je tržnim centrima zatvorenog tipa rad bio ograničen merama. Uspeh ovog koncepta vidi se i prema statistikama posećenosti i ostvarenog prometa, što je značajno uticalo na njegovu popularizaciju, kako u Srbiji, tako i u regionu.

Što se tiče industrijskog i logističkog sektora, njegov progres rapidno napreduje porastom broja domaćih i stranih investitora, koji ove projekte razvijaju kako u špekulativne svrhe, tako i za sopstvene potrebe, što je donekle uzrokovano lokalnim privrednim razvojem, većim uplivom stranih investicija, ali i oporavkom od pandemijske krize. Nagli razvoj e-trgovine i „online“ prodaje podstaknut pandemijom je značajno uvećao potražnju za ovim vidom prostora na tržištu.

Konačno, rezidencijalni sektor je u 2021. godini takođe doživeo vrtoglavi rast, uprkos prognozama da će zbog krize stagnirati. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u trećem kvartalu 2021. godine na ovom tržišnom segmentu se nalazila približno 30% veća količina novca nego 2020. i čak preko 70% u odnosu na isti period 2018. Posebno je velika potražnja za stanovima u izgradnji, usled niže prodajne cene u odnosu na već izgrađene stambene jedinice, imajući u vidu konstantan rast cena na tržištu, kako u Beogradu, tako i na nivou cele Srbije. Pored same potražnje, na rast cene kvadrata utiče mnogo drugih faktora među kojima su i poskupljenje građevinskog materijala i otežana isporuka istog, uvećanje cena usluga koju nude izvođači radova, kao i nedostatak radne snage.

Stanovi su i dalje najtraženija „roba“ na tržištu nekretnina u Srbiji, imajući u vidu da su cene u stalnom porastu još od 2013. godine.

Kao i u periodu nakon globalne finansijske krize 2008. godine, tako će i ovog puta neki igrači na tržištu nekretnina prevazići situaciju, prilagoditi se i procvetati, dok će drugi bledeti. Samo brzo i pametno delovanje određivaće sudbine igrača, ne samo u ovim izazovnim vremenima, već i kada industrija počne ponovo neometano da evolvira.